Валентина Малешевић је наш наставник Комуникационих модела, Менаџмента и Економије.

Ovo je nevidljivi tekst, da bi pomerio pitanje dole.Ovo je nevidljivi tekst, da bi pomerio pitanje dole.Ovo je nevidljivi tekst, da bi pomerio pitanje dole.Ovo je nevidljivi tekst, da bi pomerio pitanje dole.Ovo je nevidljivi tekst, da bi pomerio pitanje dole.Ovo je nevidljivi tekst, da bi pomerio pitanje dole.Ovo je nevidljivi tekst, da bi pomerio pitanje dole.Ovo je nevidljivi tekst, da bi pomerio pitanje dole.Ovo je nevidljivi tekst, da bi pomerio pitanje dole.Ovo je nevidljivi tekst, da bi pomerio pitanje dole.Ovo je nevidljivi tekst, da bi pomerio pitanje dole.

Како сте започели своју улогу наставника и како данас видите себе у овој улози?

Почела сам као млад професор у средњој школи мислећи да је то само привремено, а показало се да је то љубав за цео пословни живот. Од самог почетка, па и данас, посао наставника доживљавам као привилегију која носи велику одговорност. Да бих осигурала квалитет у припреми предавања и на самим часовима, често сам замишљала да у последњој клупи седи неко ко мери тај квалитет, сваки детаљ. Тако сам се такмичила сама са собом са једним циљем - да пружим најбоље знање, како бих могла да захтевам исто. Тако је са пуно љубави и посвећености почео да се одвија однос између мене и улоге наставника који траје до данас пролазећи кроз разне фазе раста и развоја. Након скоро 35 година рада, почетак сваке школске године доживљавам са мешавином радости, изазова, треме и, пре свега, изузетног задовољства. Од сваке нове генерације студената нешто ново и вредно научим и уградим у себе. У једном периоду рада сам била директор Прве економске школе у Београду где сам била одоговорна да са својим колегама обезбедим најбоље услове за рад и квалитет наставе што је било веома изазовно и креативно у исто време. Тада сам добила важан увид да ми настава и предавања веома недостају.

Шта је то што може мотивисати и инспирисати савременог студента да више ради, истражује и има више циљеве у процесу свог образовања?

Уверена сам да савременог студента веома инспирише конкретно, применљиво, стручно знање, као и поштовање које као студент добија од свог наставника. Зато ниво његове пажње и мотивације расте сразмерно овим квалитетима. Савремени студент је свестан да је важно да инвестира у своје стручно знање и вештине које ће му бити потребне у пословном окружењу.
Новије генерације студената су све агилније јер су свесне да живе у времену брзих и непредвидивих промена, те да оно што је данас актуелно, сутра већ може бити замењено нечим новим. Оно што остаје јесте усвојена вештина учења, искуство и циљна оријентисаност ка персоналном, стручном развоју.

Висока ICT школа је једна међу првима која је поред предмета из инжењерске групе предмета, на оба нивоа студија, поставила и предмет из области вештине комуникација. Зашто је то важно студентима?

Чињеница је да студенти имају циљ да стекну важна стручна знања и, да би та знања ефикасно и ефективно применили, веома је важна кључна карика у реализацији тих знања, а то је вештина комуникације. Ова карика разликује успешне од неуспешних. Управо је то био мотив и сврха увођења предмета Комуникациони модели који представља увод у НЛП вештину комуникације.
У нашем систему високог образовања значајна пажња се посвећује стручном знању, што је веома корисно и добро, али је веома важно у тај систем уградити и скуп важних вештина комуникације. Зато је Висока ICT, поред изузетних стручних предмета, јединствена јер студентима даје значајну референцу која ствара предност у пословном свету и дизајнира стил живота који је испуњенији и просперитетнији.

Шта сте Ви постигли Вашом едукацијом у области НЛП-а?

Едукација НЛП-а је значајно утицала на виши ниво квалитета мог живота и рада. Систем мојих вредности и уверења је у функцији подршке мог професионалног и персоналног развоја, а комуникација са окружењем је добила нови квалитет разумевања и лакоће. Такође, своје циљеве сам ефектније „програмирала” и остваривала још много тога.
Када сам кренула на изучавање ове вештине комуникације, имала сам визију да по завршетку мастер нивоа то знање прилагодим и унесем у образовни систем, односно на Високу ICT школу. Увидела сам да су ове вештине не само корисне и важне, већ и нужне за дизајнирање самопоуздања и самопоштовања студената. Тако је настао предмет Комуникациони модели. Прво је уведен на специјалистичке студије, а потом и на основне. Тај циљ је и остварен и већ девет година наши студенти имају ту привилегију да могу да изаберу овај предмет и усвоје НЛП вештине комуникације.

Шта Вас испуњава и чини срећном особом, па самим тим и наставником?

Испуњава ме стварање, креативност, посвећеност у ономе што радим. Чини ме срећном сама могућност да сам у прилици да радим са младим људима који желе да стичу нова знања. Након оволико година рада сваки почетак триместра или школске године је за мене потпуно нова прича - уживам да припремам предавања, да све што је ново и актуелно уведем у предавања и учиним их максимално корисним. Знак да је предавање за моје студенте квалитетно јесте да је и мени у њиховим „ципелама” интересантно, а моји захтеви су високи.
Знате, посао наставника је за мене привилегија коју сам у овом животу добила, и моја мисија је да будем веома одговорна према њој. Знак да сам одговорна јесте фидбек захвалности који добијам од студената и много година након завршеног студирања, али и осећај задовољства и испуњености који ме мотивише да стално иновирам своја предавања.

Да ли нам је савремени начин комуникације путем Интернета допринео или одузео комуникацију и како се то одражава на комуникацију када је физичко одсуство корисника и увид у његове реакције изостао?

Мислим да је савремени начин комуникације путем интернета утицао да увидимо колико је важна и све више ексклузивна могућност да са неким комуницирамо уживо. Просто постаје привилегија. Ако се боље загледамо, уочићемо да смо изазвани да добро промислимо о својим приоритетима. Са друге стране, учимо колико је важно активно слушање за правилно разумевање јер често не видимо саговорника и добијамо мање од педесет процената значења комуникације..

Шта радите када нисте у улози наставника, имате ли неки хоби?

Моја друга велика посвећеност јесте сликање. Кроз овај вид мог постојања себи обезбеђујем квалитетан предах, одмор и инспирацију. Сликарство је моја велика подршка и пријатељ. Никада немам посебну идеју шта ћу да цртам, већ постоји само потреба да уђем у тај „универзум” постојања, а онда тема се сама појави и слика крене да живи свој живот.

Шта бисте волели да Ваши студенти понесу као мисао о Вама, а шта као Ваш утицај на њих?

Мисао коју бих волела да понесу о мени јесте подсећање да је важно да имају јасне, инспиративне, изазовне, али достижне циљеве које остварују и да заиста воле оно што раде. Волела бих да мој утицај на њих буде идеја да је важније „како играју утакмицу, а не колико су голова дали“..

Висока ICT школа