1. Шта Вас је највише мотивисало да се пријавите за учешће у Еразмус+ пројекту? Како сте одабрали своју дестинацију?

Жарко:

Као неко ко је већ имао прилику да учествује у Еразмус програму, мотивисала ме је жеља да поновим то искуство, будући да ми је претходни боравак оставио изузетно позитиван утисак. Овога пута сам желео да одем у мало егзотичнију дестинацију, а идеја о Медитерану деловала је савршено. На моју срећу, жеља ми се остварила када сам пронашао понуду у Валенсији, што је било идеално место за нову авантуру.

Марко:

Највећа мотивација за пријаву на Еразмус+ ми је била та што сам присуствао Еразмус дану у нашој школи где сам био веома импресиониран утисцима мојих колега са њихове Еразмус праксе. Наравно још једна велика мотивација ми је била та што имам прилику да одем негде ван своје државе и да упознам разне културе, обичаје, људе итд. Што се тиче дестинације, она нам није у почетку била битна, мада смо имали фокус на неке земље које су веома посећене током лета, тј. које имају море, тако да нам је у фокусу била Шпанија, Португал, Италија итд. Ми смо се наравно пријављивали за праксе и у другим државама, али ето, на крају нам се посрећило и отишли смо у Барселону, као што смо и планирали од првог дана.

Веселин:

Мотивацију за учешће у Еразмус+ пројекту пронашао сам у жељи за стицањем новог искуства, ширењем знања и видика, као и прихватањем нових изазова. Пored тога, желео сам да применим и унапредим своје знање из стручних области кроз сарадњу са сјајним пријатељима и колегама, Филипом и Жарком. Један од главних циљева био је и упознавање живота у Шпанији, као и прилика да се ближе упознам са њиховом културом и начином живота. Као дестинацију смо одабрали Валенсију, која се показала као савршен избор за остварење свих ових циљева.

Филип:

Моја главна мотивација била је жеља да стекнем радно искуство у међународном окружењу, али и да се упознам са новим људима и културама. Другар ме је позвао да заједно идемо на праксу у Валенсију, што ми се чинило као идеална прилика за лични и професионални развој, па сам радо прихватио.

Јована и Александар:

Желели смо да унапредимо своје професионалне вештине и стекнемо искуство у раду у интернационалном тиму. Праксу смо пронашли путем сајта "erasmusintern.org", где смо послали више апликација и прошли неколико интервјуа. Данску смо одабрали јер је Оденсе познат као центар за ИТ иновације и пружао је идеалне прилике за наш развој.

2. Опишите нам један свој радни дан на стручној пракси.

Жарко:

Канцеларија је била врло близу нашег смештаја, што нам је омогућавало флексибилност у доласку на посао. Радили смо на пројекту заједно са колегама који су такође дошли на Еразмус, што је допринело сјајној атмосфери и заједничком напретку. Послодавац нам је пружао слободу у организацији времена, разумејући да је ово јединствена прилика не само за рад, већ и за упознавање нове културе и уживање у дестинацији.

Марко:

Ми смо вероватно једни од ретких студената који су радили целу своју праксу на даљину, тј. из нашег апартмана. Пошто смо радили апликацију од почетка за нашег послодавца, он нам је предложио да радимо од куће, што смо ми и прихватили. Тако да генерално, дан је изгледао да устанемо око 9-10 часова преподне, и тада се полако припремамо за рад и радимо на апликацији неких 3-4 сата дневно, и тако два месеца.

Веселин:

Радни дан започињемо окупљањем на послу и припремама за предстојеће задатке. Заједно износимо идеје, планове и дефинишемо задатке који су следећи на реду. Свако доприноси својим перспективама и предлозима како бисмо осмислили најбољи приступ. Након тога делимо задатке и крећемо са радом. Током целог дана отворени смо и спремни да помажемо једни другима, што доприноси пријатној и продуктивној атмосфери. Док радимо, пратимо напредак сваког задатка и имплементирамо стручну знање које смо стекли у школи и кроз додатна усавршавања. Паузе користимо за дружење и уживање, често одлазимо по ручак и уживамо у јединственој атмосфери Валенсије.

Филип:

Радни дан нам је почињао у 10:00 и радили смо до 14:00, након чега смо имали паузу до 16:00 и затим поново рад до 20:00. Сусретали смо се са разним изазовима при креирању нове веб апликације за управљање некретнинама, јер нисмо имали ментора него смо радили сами. Посао је укључивао тимску сарадњу, размену идеја, решавање техничких изазова као и учење технологија.

Јована и Александар:

Радни дан почињао је планирањем задатака са тимом. Фокусирали смо се на развој корисничког интерфејса користећи модерне технологије и алате. У паузама смо размењивали идеје са колегама и проводили време у дружењима, што је додатно доприносило нашем учењу и повезивању. Дан се завршавао ретроспективом, обиласком града или наставком дружења са пријатељима које смо стекли.

3. По чему се живот у страној земљи разликовао од онога што сте очекивали?

Жарко:

Очекивао сам да ће у Шпанији бити много више људи који свирају гитару и носе тај ватрен шпански дух – што се у некој мери и показало тачним, али не у оној мери којој сам се надао. С друге стране, пријатно ме је изненадило колико су људи посвећени плесу и колико опуштено живе свој свакодневни живот.

Марко:

Генерално, живот се доста разликује у старту, јер је Шпанија у Европској унији, а Србија није, тако да смо при доласку, а и првих дана, увидели доста различитости између њих и нас. Мени лично је био проблем навићи ћи се на нове људе, језик, обичаје првих 14-15 дана, али већ касније сам се осећао као да сам код куће, тј. после тих 14 дана ми је све прешло у рутину и једноставно смо се уклопили са животом тамо.

Веселин:

Очекивали смо да ће ово бити сјајно искуство и да су Валенсија и Шпанија прелепе, што се у потпуности обистинило. Временом смо се навикли на нови град, људе, улице, језик и кухињу. Иако је Валенсија често описана као један од најлепших градова у Шпанији и свету, тек када се тамо оде, може се у потпуности доживети та јединствена лепота.

Није било много разлика између наших очекивања и стварности, али осећај када се то искуство заиста проживи је непроцењив. Свакaј детаљ живота у Валенсији – од архитектуре, природе, до свакодневних интеракција са људима – учинио је да ово искуство постане незаборавно.

Филип:

Живот у Валенсији разликовао се од мојих очекивања. Морао сам се привићи на нови начин и ритам живота фокусиран на баланс између посла и слободног времена. Људи су били пријатни и отворени, али сам очекивао да бити више уличних свирача и музичких догађаја на улицама.

Јована и Александар:

Било је изазова у прилагођавању начину живота, посебно у организацији превоза и свакодневних обавеза. Међутим, Данска нас је изненадила колико је све уређено, што је олакшало прилагођавање. Људи су били веома отворени и спремни да помогну, што је превазишло наша очекивања.

4. Како вам је Еразмус+ програм помогао у академском расту и развоју вештина?

Жарко:

Сваки повратак са Еразмус+ пројекта за мене је долазак са новим искуствима и напретком на различитим пољима. Овај конкретан пројекат оставио је посебан утисак у смислу повећања нивоа организације и преузимања одговорности. Осим тога, познанства и везе које се створе на оваквим пројектима изузетно су драгоцена, јер нас окружење сјајних људи мотивише и инспирише.

Марко:

Пре свега, захвалан сам Еразмусу на могућности да се побољшам на разним нивоима, од искуства у програмерском свету до учења нових култура, обичаја… У суштини, помогао ми је доста, и ове 3 године у Високој ICT школи су једне од лепших сећања за мене до сада, где је Еразмус само још више допринео мом мишљењу о свему.

Веселин:

Током Еразмус+ програма радили смо на развоју апликације, што нам је омогућило да спојимо и унапредимо различите вештине. Усавршили смо рад са људима кроз комуникацију, организационе способности и изражавање мишљења. Истовремено, значајно смо развили техничке вештине, укључујући развој апликација, програмирање и имплементацију безбедносних стандарда.
Осим практичног искуства, програм нам је пружио прилику за стицање нових знања и унапређење постојећих вештина. Комбинација тих вештина допринела је нашем академском расту и припремила нас за будуће изазове.

Филип:

Програм ми је пружио одличну прилику да применим своје знање и додатно га унапредим у стварним радним ситуацијама.Рад у интернационалном тиму ми је значио да побољшам вештине комуникације као и да значајно унапредим вештине тимског рада.

Јована и Александар:

Програм нам је омогућио да радимо са модерним технологијама и унапредимо своје техничке вештине. Осим тога, научили смо како се носити с изазовима и радити у мултикултуралном окружењу, што ће нам много значити у даљој каријери.

5. Са којим изазовима сте се суочили у прилагођавању новој култури, језику или начину живота?

Жарко:

Једно од највећих изненађења било је колико мало људи у Шпанији говори енглески језик. С обзиром на огромну количину туриста која долази током целе године, очекивао сам већи ниво познавања енглеског. Често сам се налазио у ситуацијама у којима нисам могао да се споразумем, осим ако нисам знао бар основе шпанског језика.

Марко:

Наравно, језик је био највећи проблем, јер Шпанци баш и не воле да причају енглески, и онда смо морали да учимо неке термине како би смо могли да се споразумемо, бар што се тиче неких основних ствари. Што се тиче културе или начина живота, они имају једну специфичну ствар а то је тзв. „сијеста“, тј. пауза од два сата између 13 и 15 часова у неким продавницама тако да нам је то понекад правило проблем али ништа претерано. А што се тиче културе, ту барем мени ништа није правило проблем.

Веселин:

Суочили смо се с изазовима везаним за језик, јер је ретко ко говорио енглески, што нас је мотивисало да научимо неколико шпанских реченица и фраза. Начин живота у Шпанији је био другачији, али смо се брзо прилагодили, уживајући у нашем прелепом боравку тамо.

Филип:

Највећи изазов био је језик, јер већина локалног становништва није говорила енглески. Био сам свесан тога и пре самог одласка почео сам да учим неке основе шпанског. Такође, било је потребно време да се прилагодим другачијем ритму рада и живота.

Јована и Александар:

Што се тиче језика, говорна баријера је била један од изазова који смо превазишли и који нам је пуно допринео у личном развоју. Културно, људи су били веома отворени и увек смо наишли на прихватање, као и пријатне разговоре о нашим културама и занимањима. Највећи изазов представљао је организовање превоза, нарочито приликом повратка кући. Научили смо да је кључно планирати унапред и резервисати карте на време како бисмо избегли стресне ситуације.

6. У чему сте највише уживали у целокупном Еразмус искуству?

Жарко:

Највише сам уживао у путовањима и обиласку нових места, као и у упознавању дивних људи. Те везе и пријатељства дају овом искуству посебну вредност и без њих целокупни доживљај не би био ни приближно исти.

Марко:

Барселона је прелеп град и сваки део је леп на свој начин тако да су обиласци Барселоне били једни од лепших искустава. Могу да кажем да сам уживао буквално у свему, од стандарних обилазака до свакодневног играња баскета са Шпанцима али ако би требало да издвојим једно искуство, рецимо, издвојио бих присутво на утакмици Еспањол – Реал Сосиједад у првом колу шпанске лиге. Пошто сам особа која воли да прати спорт овај моменат где сам гледао уживо неки шпански клуб и први пут видео шпанске навијаче је за мене можда и најлепше искуство током праксе.

Веселин:

Највише смо уживали у новим искуствима и авантурама, као и свакодневном дружењу.
Путовали смо и откривали непознато, обишли Валенсију, Мадрид и Барселону, ишли на разне излете и посетили прелепе плаже. Упознали смо људе из различитих земаља, а уз све то успели смо и да унапредимо наше академске вештине.

Филип:

Највише сам уживао у незаборавним путовањима, где сам имао прилику да упознам нове људе, стекнем нова пријатељства и истражим различите делове Шпаније, упознајући њихову културу и традицију.

Јована и Александар:

Највише смо уживали у раду и дружењима са колегама из различитих земаља, као и у стварању професионалних и пријатељских веза. Такође, Данска нам је пружила прилику да истражимо нову културу и створимо успомене које ћемо носити са собом цео живот. Земља је изузетно уређена, са високим стандардима у свим аспектима живота. Њени становници су свесни своје одговорности према друштву и животној средини, што се огледа у њиховој еколошкој свести и очуваној природи.

7. Да ли бисте препоручили Еразмус+ пројекат другим студентима и зашто?

Жарко:

Апсолутно бих препоручио Еразмус+ пројекат свим студентима. Сматрам да је ово јединствена прилика за излазак из зоне комфора, упознавање нових људи и култура, и откривање где се налазимо у глобалном контексту. Жао ми је што одзив код нас није већи, јер су овакве прилике непроцењиве. Захваљујући малој конкуренцији, ја сам већ три пута успео да одем на Еразмус преко факултета. Док смо млади, треба улагати у себе и своја искуства, јер свако ново путовање чини нас богатијима, како професионално, тако и лично.

Марко:

Наравно! Када би ме било ко сада питао да ли да проба да се пријави за Еразмус праксу, ја бих му одмах дао потврдан одговор. Стварно невероватно искуство, сама помисао да ћете живети минимум 2 месеца ван куће је већ невероватна. А зашто, па из више разлога, пре свега створићете многа нова пријатељства, упознаћете нове културе, обичаје, потенцијално ћете научити и нов језик. Могу да гарантујем да ко год буде отишао да ће се вратити пун лепих утисака и сећања на Еразмус праксу.

Веселин:

Апсолутно бисмо препоручили! Еразмус+ је прелепо искуство, сјајна прилика за дружење, академски раст, стицање знања и унапређење вештина. Волели бисмо да и наше колеге студенти искусе нешто слично. Важно је окупити добру екипу, пријавити се, скупити храбрости и упустити се у овакву авантуру, јер је искуство заиста непроцењиво.

Филип:

Апсолутно бих саветовао свима, јер је то јединствена прилика да путујете, учите и радите у до сада непознатом окружењу. Ово искуство вам омогућава да упознате нове људе, стекнете вредна пријатељства и доживите различите културе, што је заиста незаборавно и обогаћујуће искуство.

Јована и Александар:

Апсолутно! Ово искуство је непроцењиво за свакога ко жели да се професионално развија и упозна рад у међународном окружењу. Осим техничких вештина, научили смо како да растемо кроз изазове и прилагодимо се различитим ситуацијама.