Колега Мирослав Ђорђевић је професор на стручним предметима из области електронике и телекомуникација на студијском програму основних студија Комуникационе технологије и на студијском програму мастер студија Мрежно и софтверско инжењерство на коме је, истовремено, и руководилац студијског програма.

Ovo je nevidljivi tekst, da bi pomerio pitanje dole.Ovo je nevidljivi tekst, da bi pomerio pitanje dole.Ovo je nevidljivi tekst, da bi pomerio pitanje dole.Ovo je nevidljivi tekst, da bi pomerio pitanje dole.Ovo je nevidljivi tekst, da bi pomerio pitanje dole.

Како Вам је пало на памет да постанете професор? Да ли је то било нешто о чему сте размишљали док сте студирали?

Морам признати да нисам много о томе размишљао док сам студирао, али само због тога што сам још у основној школи одлучио да завршим електротехнички факултет и да постанем професор . Чак и док сам у Америци радио у фирми, жеља ми се није променила, а када сам се вратио у Србију, веома брзо се и остварила. За мене је професура вероватно најлепши посао на свету.

Који је био Ваш посао у Америци?

Радио сам у фирми која је пројектовала и производила антене. Користио сам специјализоване програме (један од њих сам и сам написао) да бих дизајнирао и оптимизовао антене у складу са захтевима наручиоца. Затим је следила изградња прототипа, па разна мерења, додатна побољшања и израда документације како би антена могла да уђе у продукцију.

Споменули сте програм који сте сами писали. Да ли то значи да сте програмер?

Не бих се назвао програмером, иако сам програмирањем сам почео да се бавим 1984 године, када сам купио први број „Света компјутера“. Прво сам користио BASIC, а програме сам писао на папиру, пошто нисам имао рачунар. Касније сам добио Commodore 64 и постао доста добар у BASIC -у, а учио сам и асемблер. У средњој школи је на ред дошао Pascal (тада су ме научили да је моја омиљена наредба из BASIC -а, GOTO, веома ружна), па C, да би ме на факултету дочекао Fortran, за који сам сматрао да је застарео и превазиђен језик (замислите, имао је и наредбу GOТО!) Наравно, на пост-дипломским студијама сам обилато користио управо Fortran, пошто се испоставило да је невероватно брз за математичке прорачуне, мада сам ситније програме и даље писао у C++. Играо сам се са HTML-ом и JavaScript-ом, а неке ствари сам чак писао и у PostScript-у (језику који се типично извршава у штампачима). Последње што сам радио било је у C#.

Сматрам да модеран инжењер мора да зна да користи технологију која му је доступна, а у наше време то значи рачунаре. Програмски језици су за мене увек представљали алат уз који сам могао да брже и ефикасније обавим неки посао. Програмирање се у последњих 40 година невероватно развило, али чак и ако се не сматрате „девелопером“, не можете побећи од програмирања – од Visual Basica-а ако напредније користите Microsoft Office, до bash скрипти ако сте администратор мреже.

Предајете на смеру за Комуникационе технологије. Шта студенти ту могу да науче?

Окосницу студијског програма Комуникационе технологије и његовог логичног наставка, мастер програма Мрежно и софтверско инжењерство, представљају предмети у вези са рачунарским, односно телекомуникационим мрежама. Ипак, данас телекомуникациони инжењер мора да буде „jack of all trades“, тако да студентима нудимо и предмете из разних области, као што су менаџмент, пројектовање, економија, мултимедије. Такође, надамо се да студентима дајемо и солидну основу која ће их припремити за лако праћење будућих трендова и технологија.

Реците нам нешто и о Вама лично.Чули смо да имате многобројну породицу.

Моја жена Јелена и ја смо заљубљени већ сто година, а у браку смо само двадесетак. Имамо четворо супер клинаца, од којих је најстарији дечко студент, а најмлађи даса је у седмом разреду. Највиши члан наше породице иде у трећи разред средње, а чланица са најдужом косом иде у први разред гимназије. Сви су најпаметнији, најслађи и најтврдоглавији. Код нас у кући никада није досадно

Шта радите када ништа не радите?

Волим да читам, највише СФ. Слушам музику, обожавам енглеског џезера Johna McLaughlin-а, мада сам приметио да код мене у породици, а и шире, многи немају разумевања за његов спој индијске музике и Coltrain-а. Често поправљам ствари и то ме опушта. Волим да сазнајем како ствари функционишу, од квачила формуле 1 до генералне теорије релативности. Уопштено, волим да учим. Што би моји клинци рекли: „штребер“.