Јелена Лилић, студенткиња на смеру Комуникационе технологије је председница Студентске организације ICT и потпредседница Студентског парламента Академије техничко-уметничких струковних студија Београд.

1. Шта је било пресудно да изаберете Високу ICT школу?

Пресудни фактор за мене је дефинтивно било искуство током посета високим школама и факултетима током треће и четврте године средње школе на блок настави. Оно од чега се ICT разликовао од осталих школа и факултета била је отвореност и посвећеност професора према нама. Љубазност и спремност да чују наша мишљења и ставове о генералном начину школовања, као и професионалан приступ предавањима, су оставили велики утисак на мене. Та иницијатива да се чује глас младих, уз њихову подршку, била је кључна у мојој одлуци за упис ICT-а.

Додатни фактор који је утицао на мој избор био је предмет у средњој школи који је укључивао рад у Cisco packet traceru. Информисала сам се и видела да је Висока ICT школа Cisco академија и да имам могућност полагања курса за стицање CCNA сертификата. Иако су се моји планови временом променили, чињеница да школа пружа могућност полагања CCNA курса била је кључна у мом првобитном одлучивању за упис.

2. Шта Вас је мотивисало да пожелите да постанете председник Студентске организације? Шта су Ваши циљеви, планови и жеље када је у питању правац кретања организације у будућности?

Још у основној школи сам почела да записујем планере и водим разне евиденције о учењу и мислим да сам тада почела да развијам вештине организовања. Као један од одговорнијих ученика у основној и средњој школи често сам преузимала одговорне улоге као благајник и председника одељења, али тада нисам имала довољно простора да покажем и развијем своје способности тог типа. Када сам уписала ICT добила сам прилику да, првенствено као члан, а касније и као председник Студентске организације, унапредим и развијем нове хобије и интересовања.

Пре три године, као бруцош сам имала велику жељу да утичем на унапређење студентског живота на ICT-у, јер смо наишли на велике изазове који су се појавили током пандемије. Oнлајн настава и карантин су довели до стагнације Студентске организације и самих студената. Колеге које су тада били чланови Студентске организације су своје студирање приводили крају и некако се само наметнуло да као најактивнији члан Студентске организације постанем председник исте.

Заједно са мојим колегама, као група нових студената, осећали смо потребу да обновимо активности студената и саме Студентске организације. Активније смо се ангажовали на друштвеним мрежама и већ у мају те исте године сам иницирала и организовала акцију добровољног давања крви. Одушевила ме је изузетно позитивна реакција студената на ту акцију, која је и најуспешнија до сада. Ово искуство ме је охрабрило и учврстило у уверењу да могу ефикасно организовати догађаје, уживати у процесу организације и водити Студентску организацију. Постала је мој подстрек за даље активности и ангажман у Студентској организацији. У погледу планова за будућност Студентске организације, фокусирамо се на повећање видљивости ICT-а и Студентске организације путем друштвених мрежа. Циљ нам је да кроз занимљив и интерактиван начин покажемо студентима, али и средњошколцима активности које организујемо и како изгледа студентски живот на ICT-у.

Такође, један од главних фокуса је да организујемо више ваннаставних активности попут спортских догађаја, турнира, квизова и хуманитарних акција. Циљ овога јесте да се повећа повезаност међу студентима и да се обогати и улепша наше искуство током студија.

Још један од кључних циљева Студентске организације је да активно слушамо захтеве и примедбе студената како бисмо побољшали њихово искуство током студирања. Наша намера је да пружимо подршку, али и да будемо глас за све студенте, те да реагујемо на њихове потребе како бисмо створили позитивно окружење које ће допринети њиховом задовољству и успеху.

Студентска организација ICT на конференцији на Златибору

3. Ви сте од ове године ментор за студијски програм Комуникационе технологије. Како Вам се свиђа та улога? Шта задужење ментора тачно подразумева? Колико су студенти активни и колико им је, као бруцошима, корисно менторство?

Менторство смо увели ове године, па се тај пројекат и даље развија и унапређује. Као ментор, главна одговорност је информисање студената о актуелним темама, значајним информацијама и догађајима на ICT-у, као и на нашој Академији. Такође, наша улога обухвата пружање савета, подршке око учења, дељење материјала и скрипти из претходних година, као и помоћ око избора изборних предмета, припреме колоквијума и испита, као и пријава испита.

Наш циљ је подстаћи бруцоше на истрајност и помоћи им у њиховом прилагођавању на студије. Активност тих група варира од смера до смера. На пример, студенти Комуникационих технологија су мање активни у групама, јер користе приватне групе за комуникацију, али се редовно обраћају када имају проблеме или недоумице и у менторској групи, али и приватним порукама.

Мислим да је менторство веома корисно студентима. Број порука које добијамо показује да је потребно да им пружимо одговоре на питања која се тичу основних информација. Наша замисао је била да, поред свега, олакшавамо такође и професорима и студентској служби, ослобађајући их непотребног оптерећења тиме што студенти могу да добију одговоре на своја питања од нас, ментора, брзо и прецизно.

4. Која су Ваша најзапаженија искуства као вође пута за “EuroCatalonia” турнир?

Када су ми старији говорили да ћу праве пријатеље и незаборавна искуства пронаћи тек током студирања, нисам им у потпуности веровала. Међутим, путвања попут “EuroCatalonie”, “Академијаде” су срушила све моје предрасуде. Студентска Спортска такмичења су дефинитивно најузбудљивије и непроцењиво искуство које сам доживела.

Путовали смо у Шпанију, путовање је трајало седам дана од чега смо три дана провели у Љорет де Мару где смо се такмичили у одбојци, кошарци и футсалу, а остатак времена смо обилазили разне градове и државе, попут Вероне, Барселоне, Монака, Монте Карла... Сваки минут овог путовања је незабораван, атмосфера је до последњег тренутка била пуна музике смеха и уживања. Освојили смо прво место у одбојци и треће место у кошарци, што је невероватан успех за нашу Академију, с обзиром да смо се тамичили са најбољим факултетима у Београду.

Носила сам велику одговорност као вођа пута али поред сјајних људи, колега спортиста који су увек били спремни да помогну, није било ниједног проблема током ових седам дана.

Презахвална сам на прилици да водим своје колеге на овако фантастичан спортски турнир, али и на самој прилици да путујем са људима који су ми драги. То искуство је превазишло сва очекивања и оставило трајне успомене које ћу носити са собом целог живота.

АТУСС Одбојкаши на “EuroCatalonia” турниру

АТУСС кошаркаши на “EuroCatalonia турниру

5. Када говоримо о најскоријем догађајима, Ви сте организатор акције добровољног давања крви на Одсеку. Колико сте задовољни одзивом студената? Да ли имате неку поруку за њих?

Акцију добровољног давања крви организујемо два пута годишње и то је некако мени најдража акција на Одсеку, баш зато што је била мој “првенац” и увек ми буде задовољство да урадимо тако неко добро дело.

У суштини одзив студената варира од дана, да ли су колоквијуми у току и колико има студената на предавањима, мада увек тежимо ка тамо да обртимо пажњу на целокупан распоред предавања и у складу са тим одаберемо најбољи дан у недељи када има највише студената.

Број добровољних даваоца увек буде од 20 до 40. Ја сам задовољна па макар то био и одзив од 5 студената јер ће и то некоме значити живот. Сигурна сам да тај број даваоца може бити већи и да треба да се подигне свест о томе да само једном јединицом крви коју они дају могу спасити чак три живота.

Стога бих желела да апелујем на младе људе, студенте да постану редовни даваоци крви јер наш мали допринос може имати велики значај за некога другог.

Добровољни даваоци крви на ICT-у

6. Реците нам нешто о себи што већина не зна о Вама?

Још у детињству ме је тата упознао са светом олдтајмера. Када сам била мала, купили смо олдтајмера Volkswagen Variant из 1965. године, који је био у веома лошем стању. Током година, цела породица је помагала у рестаурацији овог аутомобила, и уз труд тате, али уз помоћ и брата, сестре и маме, а и мене, данас изгледа као да је управо изашао из фабрике.

Овај процес обнове није само створио љубав према олдтајмерима уопште, већ је посебно уткао љубав према нашем Variant-u. Када је коначно био потпуно обновљен и спреман за вожњу, почели смо породично да присуствујемо олдтајмер скуповима. Путовали смо кроз различите градове у Србији, укључујући Сомбор, Златибор, Младеновац, Бечеј, па чак и до Славонског Брода у Хрватској, а најдаља дестинација нам је била Бар у Црној Гори. На тим скуповима долазе љубитељи олдтајмера из целе Европе. На скуповима смо не само уживали, већ и освајали разне медаље и пехаре, што је било изузетно узбудљиво искуство за нас.

Наша страст према олдтајмерима довела нас је и до гостовања у популарној емисији "Вреле Гуме", где смо поделили своју причу о обнови и љубави према нашем Варианту. Овај део наше авантуре додатно је обогатио наше искуство, чинећи нас поносним члановима олдтајмер заједнице.

Касније се и мој ујак придружио овој авантури куповином свог олдтајмера, па смо заједно наставили да уживамо у овој љубави према старим аутомобилима. Моји родитељи се често нашале како им је Variant постао као четврто дете у породици. Верујем да ћу у једном тренутку у мом животу и ја бити власница једне "бубе" и с нестрпљењем планирам обилазак оваквих дивних догађаја широм Србије и региона.

Variant