Колега Димитрије Борчанин је наш сарадник у настави на студијском програму Интернет технологије на предметима Web програмирање ASP, Практикум из Web програмирања PHP, Базе података и Практикум из база података. Препознат као изузетан студент у нашој Високој ICT школи и наставком мастер студија постаје део тима који реализује стручне предмете на овом студијском програму.

Након што се успешно дипломирали, иако сте имали искуство рада у привреди, одлучили сте да се прикључите нашем тиму и укључите се у наставни процес. Шта је разлог да млад и успешан програмер жели да ради и преноси знања студентима?

Кроз све своје школовање пријатељи су ми тражили помоћ око учења. Колико год да је некад то било напорно, нисам могао никад да оставим некога у незнању. Волим да тражим нове начине да објасним нешто да бих на што лакши начин пренео знање, а поред тога и навео на активно размишљање, да нико не би само научио напамет оно што говорим. Мислим да је едукација једна од најбитнијих ставки наших живота и драго ми је да у њој могу да учествујем.

Након што сте са Вашим бендом „Лифт“ учествовали на избору српског представника за песму Евровизије и освојили 7. место, шта нам сада можете рећи о целом такмичењу?

Мој бенд и ја учествовали смо са песмом „Драма" на Песми за Евровизију 22. Учествовање на једном таквом догађају је једно велико искуство. У прилици сте да се упознате са разним људима из разних живота, да чујете поучне приче старијих колега, а и занимљиве приче вршњака. Такође, упознајете се са телевизијским светом и како то све изгледа иза камера. Поред свега тога, учествовање је сјајна реклама за један млади бенд у успону и даје неке предности до којих не могу сви доћи. Поред великог музичког искуства, на такмичењу сам добио много других знања из различитих сфера. Људи су изненађени колико сам, за једног мушкарца, постао вешт са шминком јер је тамо шминкање било редовно, а такође и колико је у ствари напорно научити како бити добро сликан када вас сликају са пет различитих страна, а трудите се на свакој да изгледате најбоље.

Музика је свакако јако битан део Вашег живота. Верујем да мало људи зна да се бавите и компоновањем, поред тога што свирате гитару. Шта уметнику доноси могућност да креира, а шта Вама лично?

Да, компоновање ми је и већа страст од свирања гитаре, али се свугде појављујем са гитаром, па је и логично закључити супротно. Да бих у компоновању био бољи, научио сам, поред гитаре, да свирам бас, клавир и бубњеве, а помало и певам. Водим се филозофијом да је музика универзални језик и да се успех у компоновању и писању текста огледа у томе колико песма може неког да покрене, а не колико добро користите све музичке технике. Једно од мојих дела је песма „Само ми кажи" са којом се мој бенд појавио на Беовизији 2020, а у припреми имам још много песама.

Можда је лепо да део у вези уметности финиширамо и још једним Вашим хобијем - видео монтажом. Поред великог броја приватних материјала сада можемо да уживамо и у Вашем споту за песму „Пут“. Шта за Вас представља видео монтажа и који су циљеви на том пољу?

Док музика дозвољава да пренесем емоције, видео дозвољава да имам већу слободу у излагању неке приче. Да бих исказао све што ми је у глави, морао сам да изучавам режију, камеру, монтажу, звук и видео ефекте. Стално циљам ка коришћењу нових техника у снимању и монтирању да сам процес никад не буде досадан. Филмска продукција је такође један од првих хобија којим сам дуже време мислио да ћу се бавити професионално. Режирао сам и монтирао спот за песму „Пут", а ускоро почињем са радом на новом споту.

Креативни процес обично почиње инспирацијом - како негујете Вашу инспирацију и шта Вас највише инспирише на креативно стварање?

Многи кроз уметност испољавају своје емоције. Иако и ја умем да нађем инспирацију у својим осећањима, чешће је случај да је циљ мог стваралаштва да подстакнем туђа осећања. Стално анализирам туђе радове и гледам шта је то што ме покреће, а онда гледам како могу да додам свој печат.

С обзиром на склоност ка уметности, како себе профилишете у контексту програмирања: као front-end или back-end програмера и шта су за Вас изазови у програмирању?

Не бих себе окарактерисао ни као само front-end, ни као само back-end програмера, поготово сад када постоји толико сјајних front-end и back-end технологија које су једнако примамљиве. У програмирању волим да идем у непознато, да решавам нешто што није већ решено, правим нешто ново. Иако некад уме да буде напорно, баш тај осећај када се неки проблем реши ме тера да не престајем док не завршим.

Још један од Ваших афинитета је и склоност ка свим врстама возила. Често Вас студенти виђају на моторима, тротинетима... Да ли је то само превозно средство за Вас или има још нечега у томе?

Уживам у вожњи, а различита превозна средства ми дају различите слободе. Када ми се мисли препуне разним обавезама, лагана вечерња вожња уме да помогне. Поред копнених возила, управљам често и чамцима, а циљ ми је да једног дана попуним све категорије на возачкој дозволи и на крају научим да возим мањи авион.

Шта су Ваши даљи планови и циљеви у годинама које долазе?

Моја највећа страст је музика и највише бих волео да у њој успем. Дајем преко сто посто у циљу да у каснијим годинама могу да живим мирније и да уживам. Не осврћем се на друге и на окружење, већ радим на себи да бих постигао оно што желим.