Колегиница Ана Анокић је професор на предметима из области математике и статистике на студијским програмима основних студија Комуникационе технологије, Поштанско-логистички ситеми и Банкарство и пословна информатика на коме је, истовремено, и руководилац студијског програма.

Ovo je nevidljivi tekst, da bi pomerio pitanje dole.Ovo je nevidljivi tekst, da bi pomerio pitanje dole.Ovo je nevidljivi tekst, da bi pomerio pitanje dole.Ovo je nevidljivi tekst, da bi pomerio pitanje dole.Ovo je nevidljivi tekst, da bi pomerio pitanje dole.Ovo je nevidljivi tekst, da bi pomerio pitanje dole.

Од када се бавите математиком?

Од рођења! Моја мајка тврди да се будила природним путем док сам ја сваког јутра у кревецу нешто рачунала прстићима. У детињству сам волела мозгалице и дечју енигматику, којих у то време није било пуно, па ми је отац својим перфектним техничким писмом правио нове задатке. Памтим поједине породичне пријатеље и рођаке са пуно идеја и стрпљења, а углавном су били студенти природних наука: машинства, електротехнике или математике. Мислим да је добро заволети неку област и пре формалног образовања, игра је мање оптерећена успехом и то је онда чиста љубав.

У основној школи сам имала велику срећу да моје склоности препозна наставница математике Ружица Петровић, усмери ме ка такмичењима, Архимедесу и Математичкој гимназији. Волим област којом се бавим на свим нивоима, од помагања деци да реше задатке, па све до научних радова. То је средина у којој се осећам потпуно сигурно, вероватно зато што ту све може да се провери и докаже, постоји само једна истина, а велико је задовољство до ње доћи сопственим истраживањем.

На настави се трудим да свој ентузијазам пренесем студентима и имам огромну жељу да ослободим оне који су у страху од неуспеха. Искуство ми је показало да и најсложеније концепте могу усвојити студенти са просечним предзнањем, уколико се добро објасне и квалитетно извежбају. Потребна је, наравно, добра воља.

Какво је Ваше искуство у просвети?

По завршеним основним студијама на Математичком факултету у Београду, дуго сам била запослена као асистент-приправник, асистент, па сарадник, на Пољопривредном факултету у Земуну и држала вежбе из Операционих истраживања, Статистике и Математичко-статистичких метода.

Наставничко звање нисам добила сплетом разних околности, па сам после завршетка докторских студија неколико година радила као наставник математике International Baccalaureate (IB) програма међународне матуре и Cambrige програма, у оквиру образовног система „Црњански“. То су интернационални програми на средњошколском нивоу, са врло изазовним и потпуно другачијим приступом наставном процесу, материјом и начином предавања и учења и било је веома интересантно и креативно учествовати и проширити своје вештине. Имала сам част да упознам много изузетних људи и професора, који представљају сјајне примере љубави и одговорности према професији, свом предмету и ученицима.

Потом ми се указала прилика да се поново ангажујем у високом образовању и од маја 2021. године сам члан колектива Одсека Високе ИЦТ школе, Академије техничко-уметничких струковних студија Београд. Колеге са Одсека су ми повериле више важних улога, учествујем у раду две комисије и руководилац сам студијског програма Банкарство и пословна информатика. Оно што је по мени највећа предност нашег колектива је што се сви труде да у свом домену раде организовано, квалитетно и побољшају све што је у њиховој моћи. То пружа непроцењив осећај да радите праву ствар и да сте на правом месту.

Какво је Ваше искуство у науци?

Операциона истраживања су врло интересантна област примењене математике у којој сам се усавршавала кроз докторске студије објављујући научне радове, под руководством изузетне менторке, проф. др Зорице Станимировић са Математичког факултета у Београду. Иницијална идеја мог доктората је била да пронађем реалан проблем у пољопривреди и за решавање применим математичка знања стечена на докторским студијама. То је био врло интересантан спој две области. Уз помоћ преосталих коаутора, др Татјане Давидовић и др Ђорђа Стакића, радила сам на математичком моделовању и оптимизацији транспорта шећерне репе, који је заправо један веома сложен проблем оптимизације и захтева развијање софтвера за хеуристичко решавање.

Потом сам учествовала у дизајнирању сличних метода за проблеме векторског паковања са применом у контејнерском транспорту пакета. Учествовала сам на више домаћих и међународних конференција. Године 2020. на предлог Математичког института САНУ, изабрана сам за научног сарадника.

Како проводите слободно време?

Породица је за мене највећа вредност. Нас има четворо, али се често окупљамо у ширем саставу и више генерација и тада нас буде и до петнаест. Мој супруг Владимир је бивши спортиста, бави се банкарством и воли уметничка дела. Имамо двоје деце, Мину, која је ове 2022. године постала пунолетна и Драгана који има тринаест година. За њих је математика само један од предмета у школи који треба да се савлада. Научили су ме да морам да се зауставим када време није ограничено дужином школског часа и да су изјаве типа „још један задачић за нашу душу”, или „зар није ужитак радити задатке по читав дан“ апсолутно непримерене. Имају своје страсти и то поштујем. Она гаји склоности ка економским наукама, а он је изузетан спортиста и одличан ученик. Дневне обавезе су бројне, па волимо да путујемо, јер тада највише времена проведемо заједно. На исти начин уживамо у обиласку манастира на Фрушкој гори, као и на далеким дестинацијама, а скијање и летовање су породичне традиције.

Сва могућа „храна за душу” је увек мој избор у слободно време - музика, добар филм, представа, књига или изложба дају нову енергију и оплемењују. Волим здрав живот и боравак на ваздуху, вожњу бицикла и дуге шетње са Дором поред реке. Дора је изузетно паметан црни немачки овчар, са нама је већ више од годину дана, игра се, дружи и без престанка нас опсесивно чува. Комуницирамо савршено без речи. Ко год је осетио ту емоцију, разумеће када кажем да је она моје треће дете.