Колега Ненад Теофиловић је дугогодишњи предавач на стручним предметима из области ИТ на нашој Високој ICT и у исто време је и стваралац познатих и награђиваних књижевних дела. Овим интервјуом желимо да нас упозна са овим изузетним даром који је поделио са својим читаоцима, као и о свом раду у улози предавача.

Недавно сте добили престижну књижевну награду "Стеван Сремац" за најбољу прозну књигу за роман "Фрактура“ у издању "Дерете“ из Београда. Oткријте нам, како добијате инспирацију за стварање књижевног дела и како дугогодишње искуство у области ИТ-а има утицај на такво стварање?

Књиге су обично производ наталоженог искуства, а оно што се назива инспирацијом је најчешће израз снажне жеље да се то искуство подели с другима. У том смислу, све што је човек доживео, прочитао, чуо може постати материјал књижевног дела, па је тако, сигурно, и моје професионално искуство део тога. То је највише дошло до изражаја у мојој последњој књизи "Фрактура", тако да није чудо што је главни јунак инжењер (додуше инжењер архитектуре), који одлази на рад у иностранство.

Филм Клопка, у режији Срђана Голубовића, снимљен је према вашем роману "Клопка". Шта је кључна порука књиге Клопка и колико је верно филм пренео ту поруку?

Полазна тачка у писању романа ми је била жеља да испитам како се човек понаша у екстремним ситуацијама и какве су последице његових одлука. Главни јунак је донео своју одлуку и потом је морао да живи с њом. Ја сам га само пратио у његовим безуспешним настојањима да врати равнотежу у свој живот. Ако је читалац остао запитан над његовом судбином, то ми је довољно. Што се филма тиче, сматрао сам да је он аутономно ауторско дело без обзира на то што је заснован на књизи, тако да нисам желео да сугерирам режисеру и сценаристима како би филм требало да изгледа. Ипак, упркос томе што је у сценарију дошло до неких измена у радњи у односу на роман, мислим да се филм у великој мери држао духа књиге..

С обзиром да сте провели значајан период у привреди и у светски познатој компанији, каква искуства носите и шта је специфично за рад у компанији Нокиа?

Као и у свакој великој компанији, не само рад, него и понашање су дефинисани процесима, од тога како се ради на пројекту, до тога шта да урадите ако приметите да је неко од колега на посао дошао под дејством алкохола. То с једне стране олакшава рад, јер свако тачно зна шта треба да ради, али с друге стране не оставља велику маргину за аутономно деловање. Што се тиче специфичности рада у Нокији, оне су пре свега везане за финску културу и менталитет. На пример, Финци размисле пре него што одговоре на питање, што код нас и није баш случај (ни себе ту не изузимам). Осим тога, они на први поглед делују успорено, али све завршавају на време. Веома држе до своје речи, не дају претерана обећања, а оно што обећају ураде. Ако не успеју у томе, благовремено ће вас обавестити и објаснити разлоге за то. Што се самог посла тиче, нагласак је на планирању и комуникацији, јер су у тако великој организацији то главни фактори успеха. И то није нешто што се подразумева, него се сви запослени редовно подсећају на то.

Шта Вас је мотивисало да из привреде пређете у образовање?

Ја сам и пре овог посла радио као асистент на Шумарском факултету у Београду на предметимо из области рачунарства, тако да ми предности и мане овог посла нису биле непознате. У међувремену сам радио у Нокији, а када сам се вратио у земљу требало је наћи нови посао. Пошто је занимање програмера резервисано пре свега за млађе људе, могао сам да бирам између неког руководећег или наставничког посла. Пошто ме руководећи послови нису привлачили, одлучио сам се за ово друго, надајући се да ће моје искуство на конкретним пословима бити од користи на мом новом радном месту.

Каква су Ваша искуства у образовању у односу на очекивања савремене привреде?

У том погледу ситуација се знатно променила у односу на време кад сам ја завршио факултет. Тада сте могли да се запослите без неког великог знања из програмирања и рачунарства уопште, а онда бисте се обучили на послу. Данас се очекује да кандидати добро познају област за коју се расписује радно место, тако да је врло битно знање које је стечено током студија. Та очекивања су понекад нереална, јер се од већине кандидата очекује да имају бар неколико година радног искуства, а ретки су конкурси за почетнике, чиме се ствара зачарани круг – треба вам искуство, а немате где да га стекнете. Други проблем је у томе што је уска специјализација неизбежна, али се због врло брзих промена у овој области (техничких, али и економских) може десити да ваше специјалистичко знање постане непотребно, такорећи преко ноћи, и да морате да кренете испочетка. Зато је врло тешко успоставити корелацију између онога што се учи у школи и онога што ће нас дочекати кад ту школу завршимо. Можда би препорука била да се током школовања покрије што више области које би потенцијално биле интересантне након завршетка школовања.

Како видите даље процес образовања и себе у њему?

Очигледно је да живимо у времену кад је тешко предвидети било шта, чак и кад је реч о блиској будућности, а камоли у неком дужем временском периоду. Видимо да се снажан акценат ставља на дигитализацију и виртуализацију образовања, али треба имати у виду да директори ИТ компанија у Силицијумској долини своју децу шаљу у приватне школе у којима нема електронских уређаја и где су основна средства наставе папир и оловка. Претпостављам да они врло добро знају зашто то раде, док истовремено другима препоручују своје производе у ту сврху. Према томе, нагласак у образовању треба да буде на савладавању принципа и концепата, јер је то једино што ће имати дугорочан ефекат. Рачунаре треба користити врло циљано, само тамо где се заиста ради о практичној настави и савладавању конкретних вештина. Што се мене тиче, ја ћу бити задовољан ако ме студенти запамте као неког ко је био коректан према њима и од кога су можда нешто научили.

Која мисао или мудрост је ваша дневна инспирација?

Немам неки мото кога бих се придржавао. Сваки дан доноси нешто ново и сваки нови дан треба градити испочетка. Зато покушавам да у сваком новом дану видим оно што је позитивно, а да оно што је негативно прихватим и превазиђем.