Валентина Малешевић
Валентина Малешевић је наш наставник Комуникационих модела, Менаџмента и Економије.
Како сте започели своју улогу наставника и како данас видите себе у овој улози?
Почела сам као млад професор у средњој школи мислећи да је то само привремено, а показало се да је то љубав за цео пословни живот. Од самог почетка, па и данас, посао наставника доживљавам као привилегију која носи велику одговорност. Да бих осигурала квалитет у припреми предавања и на самим часовима, често сам замишљала да у последњој клупи седи неко ко мери тај квалитет, сваки детаљ. Тако сам се такмичила сама са собом са једним циљем - да пружим најбоље знање, како бих могла да захтевам исто. Тако је са пуно љубави и посвећености почео да се одвија однос између мене и улоге наставника који траје до данас пролазећи кроз разне фазе раста и развоја. Након скоро 35 година рада, почетак сваке школске године доживљавам са мешавином радости, изазова, треме и, пре свега, изузетног задовољства. Од сваке нове генерације студената нешто ново и вредно научим и уградим у себе. У једном периоду рада сам била директор Прве економске школе у Београду где сам била одоговорна да са својим колегама обезбедим најбоље услове за рад и квалитет наставе што је било веома изазовно и креативно у исто време. Тада сам добила важан увид да ми настава и предавања веома недостају.
Шта је то што може мотивисати и инспирисати савременог студента да више ради, истражује и има више циљеве у процесу свог образовања?
Уверена сам да савременог студента веома инспирише конкретно, применљиво, стручно знање, као и поштовање које као студент добија од свог наставника. Зато ниво његове пажње и мотивације расте сразмерно овим квалитетима. Савремени студент је свестан да је важно да инвестира у своје стручно знање и вештине које ће му бити потребне у пословном окружењу.
Новије генерације студената су све агилније јер су свесне да живе у времену брзих и непредвидивих промена, те да оно што је данас актуелно, сутра већ може бити замењено нечим новим. Оно што остаје јесте усвојена вештина учења, искуство и циљна оријентисаност ка персоналном, стручном развоју.
Висока ICT школа је једна међу првима која је поред предмета из инжењерске групе предмета, на оба нивоа студија, поставила и предмет из области вештине комуникација. Зашто је то важно студентима?
Чињеница је да студенти имају циљ да стекну важна стручна знања и, да би та знања ефикасно и ефективно применили, веома је важна кључна карика у реализацији тих знања, а то је вештина комуникације. Ова карика разликује успешне од неуспешних. Управо је то био мотив и сврха увођења предмета Комуникациони модели који представља увод у НЛП вештину комуникације.
У нашем систему високог образовања значајна пажња се посвећује стручном знању, што је веома корисно и добро, али је веома важно у тај систем уградити и скуп важних вештина комуникације. Зато је Висока ICT, поред изузетних стручних предмета, јединствена јер студентима даје значајну референцу која ствара предност у пословном свету и дизајнира стил живота који је испуњенији и просперитетнији.
Шта сте Ви постигли Вашом едукацијом у области НЛП-а?
Едукација НЛП-а је значајно утицала на виши ниво квалитета мог живота и рада. Систем мојих вредности и уверења је у функцији подршке мог професионалног и персоналног развоја, а комуникација са окружењем је добила нови квалитет разумевања и лакоће. Такође, своје циљеве сам ефектније „програмирала” и остваривала још много тога.
Када сам кренула на изучавање ове вештине комуникације, имала сам визију да по завршетку мастер нивоа то знање прилагодим и унесем у образовни систем, односно на Високу ICT школу. Увидела сам да су ове вештине не само корисне и важне, већ и нужне за дизајнирање самопоуздања и самопоштовања студената. Тако је настао предмет Комуникациони модели. Прво је уведен на специјалистичке студије, а потом и на основне. Тај циљ је и остварен и већ девет година наши студенти имају ту привилегију да могу да изаберу овај предмет и усвоје НЛП вештине комуникације.
Шта Вас испуњава и чини срећном особом, па самим тим и наставником?
Испуњава ме стварање, креативност, посвећеност у ономе што радим. Чини ме срећном сама могућност да сам у прилици да радим са младим људима који желе да стичу нова знања. Након оволико година рада сваки почетак триместра или школске године је за мене потпуно нова прича - уживам да припремам предавања, да све што је ново и актуелно уведем у предавања и учиним их максимално корисним. Знак да је предавање за моје студенте квалитетно јесте да је и мени у њиховим „ципелама” интересантно, а моји захтеви су високи.
Знате, посао наставника је за мене привилегија коју сам у овом животу добила, и моја мисија је да будем веома одговорна према њој. Знак да сам одговорна јесте фидбек захвалности који добијам од студената и много година након завршеног студирања, али и осећај задовољства и испуњености који ме мотивише да стално иновирам своја предавања.
Да ли нам је савремени начин комуникације путем Интернета допринео или одузео комуникацију и како се то одражава на комуникацију када је физичко одсуство корисника и увид у његове реакције изостао?
Мислим да је савремени начин комуникације путем интернета утицао да увидимо колико је важна и све више ексклузивна могућност да са неким комуницирамо уживо. Просто постаје привилегија. Ако се боље загледамо, уочићемо да смо изазвани да добро промислимо о својим приоритетима. Са друге стране, учимо колико је важно активно слушање за правилно разумевање јер често не видимо саговорника и добијамо мање од педесет процената значења комуникације..
Шта радите када нисте у улози наставника, имате ли неки хоби?
Моја друга велика посвећеност јесте сликање. Кроз овај вид мог постојања себи обезбеђујем квалитетан предах, одмор и инспирацију. Сликарство је моја велика подршка и пријатељ. Никада немам посебну идеју шта ћу да цртам, већ постоји само потреба да уђем у тај „универзум” постојања, а онда тема се сама појави и слика крене да живи свој живот.
Шта бисте волели да Ваши студенти понесу као мисао о Вама, а шта као Ваш утицај на њих?
Мисао коју бих волела да понесу о мени јесте подсећање да је важно да имају јасне, инспиративне, изазовне, али достижне циљеве које остварују и да заиста воле оно што раде. Волела бих да мој утицај на њих буде идеја да је важније „како играју утакмицу, а не колико су голова дали“..
Висока ICT школа